KARATE

Ovaj borilački sport se temelji na veštinama kineskog šaolinskog boksa iz šestog veka (japanski kempo). Karate su razvile nenaoružane narodne mase, da bi se odbranile od naoružanih japanskih tlačitelja, oko 1500-te godine. Funakoši Gišin je preneo ovu veštinu u Japan, dvadesetih godina ovog veka, gde je usavršena i pretvorena u takmičarski sport sa određenim pravilima. U Japanu ima pet glavnih stilova karatea: Šotokan, Vado-riu, Godžo-riu, Šito-riu i Kiokunšikai koji se međusobno razlikuju po tome koliko koji od tih stilova pridaje važnosti brzini, snazi itd. Ostali stilovi su: Sankukai, Šotokai i Šukokai. Vu šu je opšti termin, koji obuhvata sve kineske borbene veštine. Kung fu je jedan od vidova tih veština koji je postao popularan posredstvom filma. Vodeći majstori među karatistima u Japanu nose crni pojas i rangirani su po tzv. dan stepenima od 1 do 10.

JELENA RAJČIĆ, rođena 13. oktobra 1980. godine, učenica IV-7. Trenira karate, sport koji joj je doneo puno lepih trenutaka i pobeda na takmičenjima.

Kako si počela da se baviš ovim sportom?
J: Sasvim slučajno, moj brat je bio taj koji je prvi počeo da se interesuje za karate. Ja sam počela uz njega da treniram kako bih mu pravila društvo. Vremenom sam zavolela ovaj sport i nastavila da treniram sa puno elana.

Koliko dugo već treniraš?
J: sedam godina.

Nosilac si kog pojasa?
J: Crni pojas.

Šta je ono što te motiviše u ovom sportu?
J: Uglavnom su to pobede na takmičenjima na kojima sam vrlo uspešna. Svaka pobeda mi daje motiv za dalja takmičenja i nove pobede. Moram da spomenem i mog trenera Vladu bez čije podrške ne bih uspela.

Da li imaš tremu pred meč?
J: Uvek postoji neka doza treme koja već nestane kada meč počne.

Kako se osećaš u trenutku borbe?
J: U toku meča vrlo je bitna koncentracija koja je kod mene uvek prisutna - znači potpuno se isključim, usredsredim se na protivnicu i mislim na pobedu.

Da li imaš podršku od prijatelja?
J: Da, uvek su uz mene i veruju u mene, naravno govorim samo o onim pravim prijateljima.

Kakvi su ti planovi za budućnost?
J: Krenula sam sa željom da postanem majstor u karateu što sam ostvarila. Volela bih da postanem trener i da svoje znanje i iskustvo prenesem svima koji se interesuju za ovaj sport.

Tvoja interesovanja pored karatea?
J: Trenutno završavam školu i želim da upišem nešto više.

Da li znaš koliko si medalja osvojila na dosadašnjim takmičenjima?
J: Oko 60 medalja.

Pomeni neka značajnija takmičenja i medalje.
J: - Otvoreno prvenstvo Skandinavije u Švedskoj - osvojila sam dva druga mesta, pojedinačno i ekipno; Šampionat Miazaky u New York-u - osvojila sam drugo mesto u katama i treće mesto u borbi; Zvanično Evropsko prvenstvo za seniore u Slovačkoj - prvo mesto; Svetski kup u Mađarskoj - ekipno, dvostruke prvakinje

DŽUDO

Džudo je savremeni borilački sport koji se razvio iz nekoliko japanskih borilačkih veština, od kojih je najpopularnija bila džiu-džicu, za koju se smatra da potiče iz Kine. Džudo se naročito razvija od 1882, kada ga dr Jigor Kano (1860-1938) izdvaja kao zasebnu veštinu. Međunarodna džudo federacija je osnovana 1951. Takmičari se dele po vrednosti u dve osnovne kategorije: na učenike - Kiu i majstore - Dan. Najviši stepen se izuzetno retko dodeljuje. To je 10. dan i crveni pojas Judan, koji je do sada dobilo samo 13 takmičara. Propisi predviđaju i 11. stepen, Juičidan, uz koji takođe ide crveni pojas, a oni koji osvoje 12. dan, Junidan, nosili bi beli pojas dvostruko širi od običnog, dok je najveće priznanje Šihan (doktor), dodeljeno samo osnivaču ovog sporta dr Jigorou Kanu.

TOMKOVIĆ DEJAN, rođen 3. decembra 1980.godine. Učenik IV-7

Kako si počeo da se baviš ovim sportom?
D: Moj tata je trener džudoa i kada sam imao četiri godine tata je otvorio džudo klub i tako sam i ja počeo da treniram.

Koliko dugo već treniraš?
D: S obzirom na neke pauze zbog povreda, 12 godina.

Nosilac si kog pojasa?
D: Trenutno braon, ali sad treba da polažem za crni.

Šta je ono što te motiviše u ovom sportu?
D: Putovanje, pare i svaka pobeda na većim (evropskim) takmičenjima.

Da li imaš tremu pred meč?
D: Pred svaki, ali čim počne borba ona već nestane.

Kako se osećaš u trenutku borbe?
D: Totalno se isključim od svega što me okružuje. Imam odličnu koncentraciju, mislim samo na borbu i slušam samo trenera.

Da li imaš podršku od prijatelja?
D: Uglavnom od prijatelja iz kluba, ali najvažnija mi je podrška mojih roditelja.

Kakvi su ti planovi za budućnost?
D: Sledeće godine se održava Evropsko prvenstvo u Beogradu i moje ambicije su da budem među prvih četiri (polu-finale), a ubuduće će sve ići svojim tokom.

Tvoja interesovanja pored džudoa?
D: Obožavam muziku i voleo bih da radim negde kao D.J.

Da li znaš koliko si medalja osvojio na dosadašnjim takmičenjima?
D: Mnogo.

Priredila, Marina Stanojević IV-7