Sloveni su se mučili jer nisu imali pismo. Krstili su se vizantijskim i grčkim slovima, to jest od njih su pravili neke slovenske reči.
Razlog nastanka prvog slovenskog pisma je taj što ljudi nisu mogli da čitaju pisma starih Slovena.
Sa govora Grka Metodije je preveo slovo i nastala je glagoljica. Glagoljica se u pisanju i govoru ne koristi.
Glagoljica je prvo pismo koje je nastalo tako što su ljudi osmišljavali glasove, a potom ih prenosili na papir. Napisali su je Kliment i Naum, a kasnije su je prepravili Ćirilo i Metodije.
Tvorac glagoljice je Ćirilo, ali se tačno ne zna njen tvorac.
Glagoljicu su sastavili Ćirilo i Metodije. Međutim oni su smatrali da je azbuka koju je sastavio Vuk Karadžić najrasprostranjenija i da se više koristila.
Staroslovenski jezik je jezik koji je uzet iz govora makedonskih jezika. Prevođen je sa grčkog jezika (!?)
Kirilo i Konstantin, kada su se zamonašili, dobili su imena Ćirilo i Metodije.
Svaki prepisivač je bio iz drugih krajeva pa su svi prepisivači u taj tekst unosili osobine svoga kraja.
Njega (Miroslavljevo jevanđelje) su prepisivali nepoznati prepisivači, od kojih je najpoznatiji Gligorije dijak.
Napisala su ga dvojica prepisivača iz Gligorije.
"Slovo o pismenima" je napisao nepoznati momak (monah) nazvan Crnorizac.
Ćirilo je umro u Rimu u poseti kod babe (pape).
Miroslavo velođen (Miroslavljevo jevanđelje) je najpoznatiji spomenik napisan književnim jezikom. Ona (Miroslava!?, prim. prev.) je napisala i uslikala dva zapisa.
(iz arhive prof. srpskog jezika)
P.S. Postavlja se pitanje, da li je opismenjavanje u našim krajevima do kraja izvršeno?
Redakcija