Kao sto je svima poznato, jedan pametan covek je davne godine u Bostonu izumeo spravicu bez koje se jednostavno ne moze zamisliti danasnjica.
Za neke, to je stvar za hitno obavljanje poslova, a za ostale, koji su verovatno u vecini, predstavlja uzivanje razmenjivanja traceva, tajni, novosti... Telefon je odlicna zamena za pismo: vest stize odmah, cak i preko okeana, a ne mora se jos i razmisljati o pravopisu i nacinu izrazavanja. Takodje, u danasnje vreme zurbe i jurnjave, kada nemamo vremena za prijatelje, ova sprava nam omogucava makar prividno druzenje: ne morate ustajati iz fotelje niti se spremati u drugi deo grada, vec je dovoljno okrenuti broj i staviti slusalicu na uvo. Ovakav tip razgovora vam daje jos i mogucnost da gledate film ili omiljenu seriju na vasem TV-u, spremate klopu, oblacite se ili zevate. Deluje nepristojno, ali ko vas vidi?
Putem telefona se resavaju i problemi, najcesce oni koje imaju devojke: sta obuci veceras?
U poslednjih par godina je na sitrim prostorima nase drage domovine sve popularniji mobilni telefon, koji se na Zapadu koristi vec duze vreme. Ali, posto smo mi kao preko sveta, nije ni cudo sto se kod nas tek sada koristi. Takav telefon vole da "setaju" momci (kao i devojke) koji jedino na taj nacin mogu da pokazu koliko vrede. Ovakve tipove srecemo svuda kako pricaju "sami sa sobom", pa cak i u GSP-u i na pijaci. Najsmesnije je kada cujete taj siguran glas kada u prepunom autobusu govori: "Evo me u taksiju, dolazim za deset minuta."
I tako, bez tog telefona nema zivota, narocito ako je racun veci od stotke, pa mama i tata stopuju vreme kao na maratonu.
Zato, volite telefon, mamu i tatu i pazite sta, kad i koliko pricate...
Pantelic Ana III-2