Sta je sreca?
Da li smo zaista srecni?
Na koji nacin mozemo postati srecni?
Svi imamo svoje odgovore i svi pokusavamo da pronadjemo prave puteve do carstva srece. A u tom traganju, u vecitoj potrazi, mnogi zalutaju, nemocni pred zivotom i pred samim sobom.
Moramo se prisetiti da je nase detinjstvo izvoriste. Ta cudesna decja metafizika, ona divna osobenost detinjstva, koju mnogi odrasli negde usput u svojim preozbiljnim zivotima zagube. Oni koji je sacuvaju u sebi, ili ponovo otkriju, postaju pesnici, umetnici, naucnici, ljudi otvorenog duha, spremni za nova traganja. Radoznalost, zacudjenost, zudnja za saznanjem i spoznajom, to je zivot ciji je osnovni smisao stvaranje, igra, osetljivost za novo, drugacije, nepoznato.
Deciji svet koji je uvek na granici stvarnog i irealnog, iznikao iz snova i maste, sustinu srece boji imaginacijom i pruza osecaj stalnosti, konstantnosti. Secate se onog - "I ziveli su srecno do kraja zivota".
Ali kada taj bajkoviti svet izbledi, suoceni sada sa realnoscu i relativnoscu, pokusavamo pronaci novi smisao.
STA NAS TO ZAISTA MOZE USRECITI?
Pretpostavljam da cete se sloziti da je na prvom mestu ljubav prema samom zivotu, ljubav sveopsta, ljubav koju delimo sa drugim ljudima. Kao izvor samog zivota, ona je svakako i izvoriste najintenzivnije srece. Svi smo mi ipak jedinstveni, neponovljivi, osobeni, drugaciji, pa je i nas dozivljaj srece razlicit.
Pored toga i covekova svest sama po sebi je nestalna, promenljiva. Sve ono sto nas u jednom trenutku usrecuje, nadahnjuje, u sledecem momentu biva neopazeno, manje intenzivno, izbledelo.
Na koji nacin se izboriti u promenljivom svetu oko nas, kao i sa promenama u nama samima?
Moj savet je:
To je pravi nacin da prevazidjete svoju pasivnost i osecaj da ste zatocenik zivota i sudbine. Ono sto vas cini srecnim ili nesrecnim, nije samo svet oko vas. Kada postanete svesni onog unutrasnjeg sveta u vama, kada razotkrijete sopstveni kosmos, shvaticete da svaki osecaj koji dolazi spolja je manje intenzivan od osecaja koji potice iz dubine bica, od osecaja duse. Zato je put vase srece put vaseg ostvarenja, put samoostvarenja.
Postoji jedna prica o tome:
Jedan stari hodocasnik isao je usred zime preko mosta u podnozju Himalaja, kada je poceo padati sneg. Cuvar prelaza ga je pitao: "Kako ces, dobri covece, stici gore po ovakvom vremenu?"
Starac mu je odgovorio:
"Moje srce je vec stiglo tamo, ostatku mene lako je da ga prati."
NA VASEM PUTU DO HIMALAJA, PUSTITE NEKA VAS SRCE VODI!
Snezana Pavlovic
skolski psiholog