Treci je cas. Nestrpljivo cekam da zvoni, jer vreme je za veliki odmor. Svi su spakovali knjige u torbe i cekaju zvono.
Zvonilo je. Naravno, poput munje, istrcavam iz ucionice, dok ostali udisu prasinu koju sam ostavio za sobom. Idem precicom ka ulazu, gde ulaze samo profesori, da bih izbegao guzvu kod ulaznih vrata za ucenike. Ali, kod tih vrata stoji tetkica (Dana) koja tu dezura kao u vojsci i pazi da neko od ucenika ne prodje kroz ta vrata. Srecom, brzim refleksima, u punom naletu prolazim kroz njih, dok tetkica sa pojacanjem koje je pozvala, trci za mnom u nadi da ce me stici. Umakao sam im i na miru kupujem uzinu, dok su tetkice, zadihane i iscrpljene od umora, polegale na beton, izgubivsi volju i snagu da me jure. Smireno jedem i setam dvoristem koje je popunjeno golubovima, koji me gledaju u nadi da cu im baciti komad hleba. Bacio sam im budjavi sendvic, koji mi je slucajno ostao od prethodnog dana.
U tom trenutku cuo sam zvono koje je oznacilo zavrsetak velikog odmora, ali po mom satu bilo je jos pet minuta do kraja. To su sigurno pobesnele tetkice zvonile ranije da bi mi se osvetile. Poceo je cas. Dok profesor predaje lekciju, kroz prozor gledam goluba osamucenog od mog budjavog sendvica i tetkicu koja mu pomaze da ustane.
Damir Bajraktarevic, I-4, 1997.g.
"Treba da bude, pre svega, strpljiv, tolerantan, stalozen, neprovokativan, kulturan..."
"Razumna, osecajna, drustvena osoba, spremna da pomogne u svakom trenutku."
"Otvoren za svaku vrstu razgovora i da izmedju nas i njega ne postoji tabu tema."
"Svi profesori su, u principu, idealni na svoj nacin, ali razne krize i problemi ih kvare i sputavaju u radu."
"Onaj koji zahteva postovanje i pokazuje postovanje prema ucenicima, intelektualno nadmocan, opsteobrazovan, i upoznat sa nacinom zivota generacije kojoj predaje."