Čula sam komentare o mnogim beogradskim srednjim školama, da nema nekih zanimljivih događaja. Mi se trudimo da kod nas ne bude tako. Mi smo tu da često realizujemo neke svoje ideje i zamisli, da škola ne bila mesto samo za obrazovanje, već i za zabavu i relaksaciju.
Jedan od lepših doživljaja bilo je pesničko veče u decembru ove školske godine. Oko organizacije pozabavile su se mnoge osobe dobre volje. Tu je psiholog Snežana, između ostalih, i najzaslužnija.
Da bi veče potpuno uspelo, nama u čast došao je gost - pisac dečije književnosti, Gradimir Stojković. Naš stalni gost je bio dečko sa gitarom Srba Vlajić, koji je svirao svoje pesme.
Ceo događaj otpočet je posle šestog časa popodnevne smene i održan je u biblioteci škole iz romantičnu atmosferu. Scena osvetljena svećama, izložba Tanje Nešković i crteži modnog kreatora Vladimira Savića, prigušena muzika naših gitarista Gorana Pašalića i Nikole Simića učinili su da se svi osećamo voljenim. Lepa ljubavna poezija naših liričara Sanje Jevtić, Jelene Tončić, Deane Urošević, Maje,Vladimira, Violete Matović otvorila nam je srca i podsetila nas kako je lepo biti zaljubljen.
Aca Stojanović je začinio celo veče svojim briljantnim izvođenjem bluza.
Voditeljka Mirjana je odlično obavila svoj posao. Ova vesela devojka je spontano, improvizujući, uspela da opusti i samog gosta i da ga navede da govori o svom životu (mada mu to nije bila namera).
Cela organizacija je ispala tako dobra, da se nikom nije išlo kući. Da bi se produžilo veče, pozvana je jedna simpatična devojka iz publike da nešto otpeva... i pesma Život je more zatreperila je nežnim sopranom.
Na kraju pesničke večeri psiholog Slavica Kijevčanin je sve pozvala da ustanu i zađuskaju uz muziku naših rokera, a Goran i Nikola su je veoma dobro odsvirali. Našli su se tu i pojedini profesori i naš direktor škole, Ivan Ošapović, koji su vrlo rado prihvatili ovu ideju.
Ceo događaj je fotografisan oštrim okom Tanje Nešković.
Doživela, pa napisala, Violeta Matović
SANJAO SAM TE
Noćas sam te sanjao
i sa rukama svojim
tvoje prekrasno lice milovao
i govorio ti da se bojim...
Ti nikada nećeš shvatiti
šta to znači voleti,
ja ti to sad ne mogu reći
jer će me strašno boleti...
Ali moram ti reći čega se bojim
i šta u meni stvara strah,
moraš znati na čemu stojiš
jer izgovor neće biti lak...
Ja se bojim tvog odlaska
jer znam da nikada nećeš moći,
ja se bojim tvog nepovratnog dolaska
jer znam da nikada nećeš doći...
Ja sam svestan toga
da između nas sve se ruši,
ostaće samo bleda sećanja
i crne rane na mojoj duši...
Arsić Marko III-2
ZNAŠ LI?
Znaš li koliko te volim
dok noć sa zvezdama polako pada
želim da budem sa tobom
da odemo iz zaboravljenog grada.
Znaš li gde detinjstvo prestaje
i koliko boli devojački plač
znaš li kakve su besane noći
kada se u srce zariva mač.
Znaš li gde ljubav počinje
i kakvu slobodu imaju ptice
znaš li da volim tvoje oči plave
i da neću zaboraviti tvoje lice.
Znaš li kako izgledaju sati
kada u samoći čekaš zvuk telefona
potraži me makar još jednom
jer živim u ulici bez broja.
Znaš li...
...I nemoj mi više dušu seći
ja znam i reći ću ti
al' ti nemoj nikom drugom reći!!!
Sanja Jevtić IIx-2