Treći je čas. Nestrpljivo čekam da zvoni, jer vreme je za veliki odmor. Svi su spakovali knjige u torbe i čekaju zvono.
Zvonilo je. Naravno, poput munje, istrčavam iz učionice, dok ostali udišu prašinu koju sam ostavio za sobom. Idem prečicom ka ulazu, gde ulaze samo profesori, da bih izbegao gužvu kod ulaznih vrata za učenike. Ali, kod tih vrata stoji tetkica (Dana) koja tu dežura kao u vojsci i pazi da neko od učenika ne prodje kroz ta vrata. Srećom, brzim refleksima, u punom naletu prolazim kroz njih, dok tetkica sa pojačanjem koje je pozvala, trči za mnom u nadi da će me stići. Umakao sam im i na miru kupujem užinu, dok su tetkice, zadihane i iscrpljene od umora, polegale na beton, izgubivši volju i snagu da me jure. Smireno jedem i šetam dvorištem koje je popunjeno golubovima, koji me gledaju u nadi da ću im baciti komad hleba. Bacio sam im buđavi sendvič, koji mi je slučajno ostao od prethodnog dana.
U tom trenutku čuo sam zvono koje je označilo završetak velikog odmora, ali po mom satu bilo je još pet minuta do kraja. To su sigurno pobesnele tetkice zvonile ranije da bi mi se osvetile. Počeo je čas. Dok profesor predaje lekciju, kroz prozor gledam goluba ošamućenog od mog buđavog sendviča i tetkicu koja mu pomaže da ustane.
Damir Bajraktarević, I-4, 1997.g.
"Treba da bude, pre svega, strpljiv, tolerantan, staložen, neprovokativan, kulturan..."
"Razumna, osećajna, društvena osoba, spremna da pomogne u svakom trenutku."
"Otvoren za svaku vrstu razgovora i da između nas i njega ne postoji tabu tema."
"Svi profesori su, u principu, idealni na svoj način, ali razne krize i problemi ih kvare i sputavaju u radu."
"Onaj koji zahteva poštovanje i pokazuje poštovanje prema učenicima, intelektualno nadmoćan, opšteobrazovan, i upoznat sa načinom života generacije kojoj predaje."