Tog dana, zbog nestanka struje, tetkice su lupanjem loncima i šerpama o metalni gelender koji se nalazi u holu škole davale do znanja profesorima i učenicima da je čas gotov. Uzburkana masa učenika kretala se dugim hodnicima koji se završavaju ispisanim i iscrtanim vratima kojima ne treba reći "Otvori se, Sezame", da bi se otvorila. Ona se nikad nisu ni zatvarala zbog demolirane brave. Približavajući se tim vratima oseća se nimalo prijatan miris, koji zna da se proširi niz ceo hodnik. To je naš školski WC, koji je i više od toga: kutak za domaće zadatke, pisanje "puškica", tajne poljupce, jedne cigarete i odlično "sklonište" za begunce sa časova. Tu su se dešavale i neke ozbiljnije ljubavne zavrzlame i manje tuče, koje su završavale negde u hodniku, pa kod šefa smene. Ne bih da narušavam i kvarim sliku naše škole, ali bih bio neiskren ukoliko bih sakrio da se na vlažnom pločniku WC-a sreću neobični opušci duvanskih cigareta i dobro izmučeni ali neskorišćeni kondomi u raznim bojama.

U WC-u postoje tri česme, od kojih je u ispravnom stanju samo jedna. Ispod tih česmi nalazi se neka vrsta betonskih slivnika za vodu, koja više liče pojila za krave, nego za decu. Iznad "pojila" nalaze se beli zidovi ispisani raznim porukama tipa: "Ana, volim te", "Čekaj me posle škole - tvoj Dača" ili "Bežite, deco, ovo je škola!"

Vladimir Savić

U sredu 7.10.1998. godine u školi je puštana narodna muzika. Još sa matematike Deki i Đura su nagovorili razrednu da ih pusti 15 minuta pre kraja časa da puštaju muziku. Njoj (kao ni drugima) nisu rekli koju će vrstu muzike puštati jer je već poznata reakcija na tu vrstu muzike. Ja sam uspeo da saznam od Đure šta će puštati i kada je zvonilo brzo sam se spakovao i izašao napolje.

Reakcija među učenicima na ozloglašenu narodnu muziku je bila sasvim dobra. Većina je mirno razgovarala sa svojim društvom dok je drugi deo bio u veselju. Kod jedne devojke pojavile su se čak i suze. Jedan momak ispod prozora našeg razglasa dovikivao je "To sam čekao!" Druga devojka došla je blizu razglasa da se uveri da li je to moguće i reagovala "O, ne!". Naši di-džejevi nisu inače imali smelosti da se pojave na prozoru. Puštali su Acu Lukasa, Miru Škorić...

Narodna muzika nije dozvoljena u školi. Svi pretpostavljaju razlog zašto. Međutim prva reakcija je bila, za već poznati stav u javnosti o njoj, sasvim dobra. Posle par puštanja (birane narodne muzike) ona će se verovatno prihvatiti.

Po čemu su tehno, dens, rejv, rok i druge vrste muzike u prednosti od nje?

Dušan Pejić